MARTIN I MI, PRAVI ŠIBENČANI: Upute za inpegulani petak, 11. jedanajstoga 2016.

Za Martina i za više petaka kroz godinu znali bi tolko pojisti i popiti, da bi od jednoga vidili trojicu (ka i na ovoj sliki, di je 2001. – na njijovoj Posljednjoj večeri - njih 12 apostola okruživalo najstarijeg Jakovljevića)

Jedno je kvasiti grlo, drugo je pijuckati, treće je piti, a četvrto – šljokati oli lokati i nalivati se. Tako je zapisano u ŠIBENSKON TEŠTAMENTU, di je potanko ispripovidana cila štorija o šibenskoj toverni, tovernašima i toj spržini šta je od njih ostala u inberlanome 21. viku. Jerbo, kako se spominje pisac ovih redaka, Ive Jakovljević, grlo po vazdan kvasi samo stariji, betežniji svit, nad kojima stoju likari, žene, ćere i đelože konšije, pa in broju svaki gucaj i pritu da će in doći zadnja ura, ako se ne zaustavu. Pijuckaju ozbijni judi, državni službenici i najviđeniji svit, koji držu do sebe. Oni pijuckaju samo dok ih drugi gledaju i miru in svaku mošu, ma kad ostanu nasamo, potegnu iz gume i ne znaju stati. Piju judi koje niko ne gleda i za koje niko ne zna. Kad su žedni piju, kad nisu žedni radu svoj posal oli zviraju u ništa. A šljokaju, loču i nalivaju se nemilice samo najgori od najgorih, kojiman ne more doći kraju ni njijova famija (ako je joštera imaju), ni poduzeće (ako ih tamo još držu), njanci judi koji puštavaju svoje vino, od kojeg živu (pa bi ga tili i naplatiti). Jerbo, šljoka se i loče i kad se ima ščimen platiti i kad su žepi prazni. Šljoka se, naliva i loče i rabetnjakon i za svece, među sviton i nasamo, u toverni i nasrid ceste. Šljokati - to oće reći: slatko i puno lipo piti, nalivati se i lokati iz dana u dan, cicati i vaik nadolivati, ulivati u se i plaziti po podu. Jerbo, jedanput se živi! Za šta da se odrečemo? Šljokajmo, ločimo i nalivajmo se, judi, nemilice! A, daj Bože, da za ultimu partimo pijani ki zemja! 

Leksikografski dodatak 1: NAJPOPULARNIJE ZADNJE ŠIBENSKE TOVERNE U 20. STOLIĆU

A) Koje su puštavale svoje i tuđe
   vino kroz cilu godinu

U Ridulina i Murgaša, u Docu,
di su sad kafići,
u Škarice na kuću i kraj Marende,
i u Sokola Bumbera, gori, u kužini.

U Andrijaša, u Prsana, u Ivine i u Dume,
s obe strane Vanjskog, pa u Čečure, kraj sv. Krševana.
I u Dorbića u Crnici, pa vizavi Muzičke na Gorici
i u Mile Trovača, vizavi Rokove Zadarske mlikare.

B) Koje su puštavale samo svoje
   vino, prošek i rakiju

U dolačkoj buti, kod Bujasa Kača,
u oboru Stipe i Dunke Karadžole
i u Karađole Bukarice na Škopincu,
pa u Vinka Batinice, priko zida.

U Prsana i u Zelenka Baranovića,
u Lasice Gojanovića i u Batinice Krkele,
u Junakovića oboru i u Parapeška,
pa u konobi Ercegovića Kutlića na Gorici.

U Šupe Klepice na Pojicima,
u Šeška i u Pengaša u Docu, i u Roka ispod Muntanje,
u Milete kraj Partizana
i u Vice Grandeša kraj Sokola. 

Pa i u Rontića na starome pazaru,

a u Težačkoj jošter i u Rude, i u Picule,

pa iza apoteke Varoš u Čelara i u Barbače,

i u Šime Panjkote, rečenoga Brambilo. 

Leksikografski dodatak 2: ŠTA JE DOŽA

Svaki čovik ima svoju dožu, samo se one minjaju kroz vrime i stađune. Najmanju dožu koristu popi, jerbo za misnih slavja samo kvasu grlo. Teke veću dožu, i to naše plavine, judima priporučuju likari, jerbo da je za srce i žile dobro svaki dan popiti po dva deca crnog. Prija su i dica imala svoju dožu, koja je bila vodoravni prst crnog i okomiti prst vode, za ručkon i večeron, a sad se puno njih drži drugih mira, pa se nalivaju nemilice. I ženama se priporučivala njijova doža, da ne bi ostale brez krvi i gožđa. Dobro je da žena potegne teke više, jerbo onda nema šta zamirati mužu, čija je doža veća od nježine, jerbo to njegovo tilo pita. Čovik u najbojoj forci, koji je radišan, triba na dan popiti barenko litru i po vina. Betežan čovik, u bilo kojin litima, ne smi vino njanci pogledati, pa se to zove njegova doža. Starije čejade, koje jošter more ići i po oštarijama i ne mora više misliti svojon glavon, nabaška ako je u pensiji, more kroz dan potegniti i do dvi litre (oli - kako se prija brojilo - do osan kvarata), samo onda triba računati da drugi dan ujutro odma triba početi s dva bićerinića naše, teke jače dropjanice, da mu živci dođu na svoje. Najvažnije je, da nikad niko ne pritira, nego da se drži dože: ako triba na dan piti litru, pije litru, a ako triba dvi, pije dvi, a ne iđe daje. Vaik triba voditi računa i koje je godišnje doba: jerbo je zimi boje piti višje dropjanice i crnog, a liti samo bilo oli opol (jerbo manje dižu tlak). Zimi se vino pije s manje vode, a liti po-a-po. Čoviku koji se drži mire, vidi se odma na faci da su mu žigarica, štumak i criva kako Bog zapovida, a čoviku koji pritirava, sve otekne, podbuje, pa mu počnu pucati žile, i vas treperi, ki šibica na vitriću. Okad znan za se, moja je doža: litra i kvarat na dan (makar bi moga potegniti puno više). A znan puno dana u godini biti zadovojan i s manjin dožama, i to samo onda kad sve četri držin u ariji, oli kad pišen libar, pa triban gledati šta će svit kasti.

*** Ovo su neki od fragmenata iz šeste škatule, pridodane ŠIBENSKOM TEŠTAMENTU, koji je sastavni dio petoknjižja o šibenskom identitetu (Veliki rječnik šibenskih riči, Šibenski teštamenat, Šibenska filozofija, Šibenska likaruša i Europski Šibenik), za koje je 2013. Ivo Jakovljević dobio Nagradu grada Šibenika. Autor I dalje piše i uređuje internetski Šibenski brevijar i stalno otvorenom drži internetsku Knjižaru Jakovljević Šibenik. Sve knjige mu se nalaze u prodaji u Šibeniku (knjižare Matica i Truta) i u Zagrebu (knjižare Ljevak, na Jelačićevu trgu, i Dominović, u prizemlju Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu). Za zainteresirane izvan Šibenika i Zagreba narudžbe su moguće i na adresu: ivojakovljevic9999@gmail.com ili na tel. 099-4414909. Europski Šibenik je 100 kn, Šibenski teštamenat 100 kn, Šibenska likaruša 80 kn i Šibenska filozofija 50 kn, a digitalni Veliki rječnik šibenski riči je dostupan besplatno na adresi: docs.com/sibenskibrevijar i na Facebooku.